Библиотека Техничке школе
Светски дан књиге и ауторских права
Светски дан књиге и ауторских права обележава се сваке године 23. априла. Одлуку о обележавању овог датума донео је УНЕСКО на конференцији одржаној у Паризу 1995. године.
У Шпанији се 23. април обележава као Дан књиге од 1923. године. Зашто? Зато што је тај дан умро највећи шпански писац – Мигел де Сервантес.
У Каталонији се на овај дан прославља Свети Ђорђе и од 1925. године традиција је да мушкарци на тај дан поклањају женама руже, а оне у замену поклањају књигу. Кажу да се на тај дан у Шпанији прода 4 милиона ружа.
Цео свет прославља 23. април као Светски дан књиге и ауторских права од 1995. године. Празнику су додата ауторска права, али и још један писац – тај дан је умро и још један велики светски уметник – Вилијам Шекспир. Можда се он и Сервантес датумски не поклапају у потпуности, јер је Сервантес умро 23. априла по грегоријанском, а Шекспир по тадашњем јулијанском календару, али свакако лепше звучи – дан сећања на два велика писца.
Оба писца су била свевремени аутори и људи испред свог времена, писци који су обележили целокупну књижевност својим делима и универзалним темама, оригиналним јунацима и до тада невиђеним књижевним поступцима. Постали су синоним за светске књижевне великане који су познати широм света и за које мало ко не зна.
Намера овог празника је да подстакне све друштвене слојеве, а посебно младе, да читају и да укаже на значај књижевности и писане речи, као и да нас подсети колико је важно што књиге и библиотеке постоје.
У просторијама наше библиотеке ученици I4 су заједно за професорком српског језика и књижевности обележили овај значајан датум. Говорили су о животу и раду ова два велика писца, као и о значају књижевности уопште. Осврнули су се на развој писма, на прву оригиналну српску књижевност, али и на развој и значај библиотека. Ученици су заједно са професорком направили пано који је окачен у читаоници наше библиотеке.
Међународни дан матерњег језика
Међународни дан матерњег језика се обележава сваке године 21. фебруара широм света. Основни циљ је да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности. Овог дана се слави љубав према матерњем језику, али и језичке различитости и значај учења више језика.
Међународни дан језика проглашен је 1999. године, а овај датум је узет како би се очувало сећање на тај дан 1952. године када су у Даки страдали студенти, који су протестовали јер њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Матерњи језик се сматра делом културног идентитета народа, толеранције и разумевања. Брига о матерњем језику је начин доказивања свести народа о властитом идентитету.
Стручњаци истичу важност изучавања матерњег, али и других језика, и то у најранијем животном раздобљу када је њихово савладавање најприродније и најлакше. Језици су моћно средство за развитак целокупне светске културе.
„Моја ће књига написана бити чисто српски, како год и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Чрне Горе до Смедерева и до Баната … Коме ли неће се милити мало труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући оно што чита? Знам да ми може ко против рећи: да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити. Одговарам: која је нами корист од једног језика којега у целом народу од десет хиљада једва један како ваља разуме и који је туђ матери мојеј и сестрам?“ (Доситеј „Писмо Харалампију“)
„Књижевност открива оно што стварност скрива“
Књиге су наши сапутници целога живота. Од сликовница и буквара уз који долази учење слова, потом обавезне школске лектире, као и неизоставних класика и стручне литературе, књиге су уз нас. Уз књиге растемо.
Култура читања код деце развија се и негује у породици, а потом се надограђује током школовања. Уз родитеље, школе и библиотеке буде и негују дечју заинтересованост за читање. Касније, млади и одрасли сами проналазе шта их интересује и забавља.
Читање књига представља јединствено, непоновљиво задовољство. Ко једном искуси радост читања, постаје богатији за један веома забаван и користан хоби. Поред тога што пружа задовољство и обогаћује нашу душу, од читања књига имамо вишеструке користи. Представљамо вам неке од разлога зашто је читање корисно.
- Читање књига унапређује ваше знање
- Читање побољшава ваш речник и ваше језичке и говорничке способности
- Читање унапређује комуникационе способности
- Читање има мноштво позитивних ефеката на људски мозак
- Читање побољшава памћење
- Читање побољшава концентрацију
- Читање развија машту
- Читање развија критичко мишљење
- Читање мотивише и охрабрује
- Читање подстиче креативност
- Читање отклања стрес
- Читање развија осећај емпатије
- Читање је доступно свима
- Читање изненађујуће повећава способност писања и јавног наступа
- Читање је један од најбољих начина да се смирите пред спавање
Трагом Хераклитовог пламена
Основни циљ био је приказ Хераклитове мисли, као и његов утицај на једног од наших највећих песника, Бранка Миљковића. Дотакли смо се и историјских околности за време Хераклитовог живота, као и науке, тј. хемијског објашњења ватре и пламена… Потрудили смо се да детаљније укажемо на повезаност и утицај Хераклитове мисли и мотива ватре на нашег песника Бранка Миљковића, па је баш због тога овај подухват остварен у просторијама наше библиотеке.
Овај пројекат су припремиле професорке Марина Јовановић, Биљана Малеш, Сузана Новаковић и Јелена Швабић, а текстове су говорили ученици Анђелка Стојковић, Ива Благојевић, Милорад Милетић, Мине Весовић и Ивана Петковић.
Хвала свима који су били део „трага Хераклитовог пламена“, било као учесници или посматрачи, све у нади да ће овај догађај бити само један од многих будућих.