IZLO┼ŻBA O RAZVOJU P─îELARSTVA U MUZEJU RUDNI─îKO-TAKOVSKOG KRAJA

Muzej rudni─Źko-takovskog kraja svoju aktivnost u 2019. godini zapo─Źeo je izlo┼żbom posve─çenom p─Źelarstvu kao zna─Źajnoj grani poljoprivrede i p─Źeli kao jednom od najva┼żnijih insekata bez koje kako je utvr─Ĺeno ┼żivot na planeti Zemlji bi postojao samo ─Źetiri godine.

Izlo┼żba ,,Hvala p─Źelama: istorija p─Źelarstva u kraljeva─Źkom krajuÔÇť Narodnog muzeja Kraljevo otvorena je u petak 11. januara u Galeriji Muzeja, a ve─ç na samom otvaranju je privukla veliki broj posetilaca. Njenom veli─Źanstvu p─Źeli je posve─çen i veliki broj de─Źijih pesama, pa je jednu od pesama na samom po─Źetku programa izveo hor O┼á ,,Mom─Źilo Nastastijevi─çÔÇť pod rukovodstvom prof. Aleksandra Radoji─Źi─ça.

Izlo┼żbu je otvorio Du┼íko Mijatovi─ç, predsednik Dru┼ítva p─Źelara ,,MaticaÔÇť iz Gornjeg Milanovca sa ─Ĺacima Tehni─Źke ┼íkole ,,Jovan ┼Żujovi─çÔÇť, polaznicima ┼íkole p─Źelarstva, koji su posetioce poslu┼żili svojim medom i medom koje je doniralo Dru┼ítvo p─Źelara iz Gornjeg Milanovca.

Govore─çi o zna─Źaju p─Źelarstva istakao je da p─Źele pored zna─Źajnih proizvoda koje nam daruju (med, vosak, polen, perga, propolis...) opra┼íuju 80 odsto biljaka, 1/3 hrane zavisi direktno od p─Źela. Kroz zajedni─Źki ┼żivot sa p─Źelama p─Źelar bolje upoznaje p─Źele, sebe i biljni svet. P─Źele nam pro┼íiruju vidike o neraskidivim vezama u ┼żivotnoj sredini i biodiverzitetu. P─Źele kao socijalno organizovani insekti u─Źe nas o ┼żivotu u zajednici, racionalno organizovanom radu. U─Źe nas da budemo smireni, strpljivi, savr┼íenoj geometriji i kori┼í─çenju prostora.

Kroz postavku posetioce je provela autor izlo┼żbe Mirjana Savi─ç vi┼íi kustos istori─Źar Narodnog muzeja Kraljevo. Jedini insekt koji na isti na─Źin 150 miliona godina proizvodi hranu za ─Źoveka, kroz istoriju po┼ítovan od strane mnogih kultura i civilizacija, pronalazimo ih u obi─Źajima, umetnosti i mitologiji.

Svi Sloveni su se bavili p─Źelarstvom, mada od dolaska hri┼í─çanstva u na┼íe krajeve, zbog upotrebe voska u bogoslo┼żbene svrhe p─Źelarstvo je dobilo na zna─Źaju.

Najstariji tragovi organizovanog p─Źelarstva u Srbiji prona─Ĺeni su u Atenici kod ─îa─Źka. Svi Nemanji─çi su bili po┼ítovaoci p─Źelarstva. Za vreme vladavine kralja Dragutina, pobornika p─Źelarstva p─Źelari su bili oslobo─Ĺeni poreza i odlaska u vojsku. U srednjem veku, posle izvoza ruda, vosak je bio na drugom mestu, koristio se za proizvodnju sve─ça, medicinske svrhe, pa ─Źak i kao nov─Źana jedinica. P─Źelarstvo je bilo veoma zna─Źajna grana poljoprivrede i u Smederevskom sand┼żaku.

Autorka izlo┼żbe je istakla i zna─Źaj kralja Aleksandra i kraljice Drage kao za┼ítitnika Srpskog p─Źelarskog dru┼ítva i pokrovitelja ─Źasopisa ,,P─ŹelarÔÇť.

Stubovi ┼íirenja p─Źelarstva bili su Rusi koji su do┼íli u na┼íe krajeve nakon Oktobarske revolucije, sve┼ítenstvo, u─Źitelji. P─Źelari iz rudni─Źkog kraja su se ┼íkolovali u Kraljeva─Źkoj poljoprivrednoj ┼íkoli koja je osnovana 1882. godine a ste─Źena znanja prenosili su u svoj kraj.

Izlo┼żba ilustruje razvoj p─Źelarstva u naseljima u kojima je postojala p─Źelarska proizvodnja, najzna─Źajnijim p─Źelarima u razli─Źitim istorijskim epohama, govori o prelasku sa vr┼íkara i stublina na ko┼ínice pokretnim sa─çem, o vrstama p─Źelarskih proizvoda, udru┼żivanju i obrazovanju p─Źelara i tehnolo┼íkim novinama koje se u p─Źelarstvo uvode krajem 19. i tokom 20. veka, o s stru─Źnim ─Źasopisima iz oblasti p─Źelarstva i td.

Tako─Ĺe ilustrativno su prikazani radovi u p─Źelinjaku po mesecima, bolesti p─Źela i kako se boriti protiv njih, medonosno bilje, biologija p─Źela, zna─Źaj p─Źelarstva u poljoprivredi... ┼íto je ─Źini zanimljivom ┼íiroj publici, u─Źenicima, po─Źetnicima u p─Źelarenju, ali i iskusnim p─Źelarima. Celokupna izlo┼żba je pra─çena sadr┼żajnim katalogom autora Mirjane Savi─ç i Predraga Radovi─ça.

Dru┼ítvo p─Źelara ,,MaticaÔÇť iz Gornjeg Milanovca i Dru┼ítvo p─Źelara ,,RudnikÔÇť poseduju oko 3000 poljoprivrednih dru┼ítava. Debatni klubovi Dru┼ítva p─Źelara ,,MaticaÔÇť i brojna predavanja na temu p─Źelarstva ─çe se odr┼żavati u toku trajanja izlo┼żbe (do 11. februara) ─Źetvrtkom, u 18 ─Źasova, u Galeriji Muzeja kojima mogu prisustvovati svi zainteresovani posetioci.